Medijska i druga ambrozija

Ako ste zaludni, i katkad uzmete predah od uživanja života, ima vidite da ova ambrozija, koja je sinonim za pošast što napala Srbiju, samo napreduje i napada oaze koje nisu zakorovile. Tako i na polju medija, nema odmora dok sve ne postane ambrozija.

         Sve je za peticu braćo i gospođe, ambrozija se tako razmnožava, da nijedno čupanje ne pomaže. Eto i npr, da se ne citira Ambrozije Prvi - koji po slobodnom „Pinku“, i drugim  vašim pravima da ne znate ništa, 25 sati dnevno direktno blableiše da smo najbolji u svemu, pa i u medijskoj demokratiji – evo po Njemu najpristojnijeg, takoreći etalona novinarske časti i poštenja, što će reći „Informer“ gospodina. „Informer“ gospodin, na okolnost (ne)poznatih okolnosti, veli: O kakvom pritisku na medije govorimo? Mediji su slobodniji nego ikad, da to prelazi u anarhiju, i ja se brinem za budućnost medija!

         Da se citira još nekoliko primeraka visoke ambrozije, Brnabić gospođica tvrde vere da su „važni mediji koji poštuju postulate profesije“, Stefanović doktor gospodin, koji poznat po visoke škole i mnogo čitanja, jasan: Napad na novinarke je čist fašizam, primer fašizma kako je opisan u knjigama. Da se doda da ambrozija na čelu prosvete veli da i on ima ćerku novinarku, koja nije tako nevaspitana, i da kompletna SNS ambrozija „najoštrije osuđuje napade na „Pink“, koji traju danima, a kojima se na najbrutalniji način vrši do sada neviđen pritisak na slobodu medija u Srbiji“...

         Znači, i dakle, sve to je slobodno, i sve to poštuje postulate profesije. Da sve na visoki nivoi ovaj novinar, uposlen u nedeljniku „Vreme“, se preko nekoliko puta uverio na sesijama Vučić ambrozije na terenu. Bilo koje lice mesta, kad je reč o slobodi medija i postulatima profesije, isto. Pre Vučić ambrozije na lice mesta stižu autobusi slobodnih SNS aktivista i autobus slobodnih novinara. Kad dođe trenutak, koji obavezan, da se Vučić ambrozija obrati slobodnim novinarima, onda šefica protokola rekne: Ajde, Maro! Slobodna Mara, koja poštuje postulate profesije, bez da se presliša, napamet postavi teško pitanje, Vučić ambrozija ponovi pitanje, i da najbolji odgovor. I tako se istakne nekoliko Mara, a Vučić se, da oprostite, istakne svaki put.

         Iako znao, video, tu slobodu medija, nedavno, na jednoj od vežbi iz ambrozija demokratije, novinar „Vremena“ uspe da postavi prosto pitanje Vučić gospodinu. Odgovor bio složen, pitanje je tendeciozno, to nije pitanje, to je direktno rušenje Njega, koji ima najbolje rezultate u istoriji. Iako je pitanje nikakvo i tendeciozno, ono samo doprinosi da ga ljudi više vole. Epizoda sa postavljenim pitanjem, koje nije došlo iz medijskog Vučić autobusa, tek razrađena na „Pink“ bastionu slobode. Bio je to, u tim Nacionalnim dnevnicima, kako rekla jedna od Ajde Maro novinara,  primer tendecioznog novinarstva, koje dolazi iz poznatih kuhinja, koje za cilj imaju destabilizaciju Vučić i SNS ambrozije.

         Ova parabola je u funkciji podrške inicijativi, apelu Za slobodu medija - iniciranom posle štrajka glađu časnog kolege Vukašina Obradovića iz „Vranjskih“, koji je samo hteo reći da ovde (još ne) sve propalo – i ovo malo života koga nije zahvatila Vučić i SNS ambrozija, jer stanje u medijima jeste Neizdrživo.

         Na kraju apendiks, koji se tiče „sustava“ Inicijative za odbranu slobode medija. Naime, mediji, pa i oni koji su, formalno i suštinski, sa druge strane Ajde Maro novinara, su ušli u matricu ovakve "slobode", koja je sinonim za navalentnost, osrednjost, osionost, prostotu i glupost. Nije mali broj talentovano netalentovanih, pravo reći suterena, kojima je najveći kvalitet što su na Drugoj strani, i oni se za tu priliku da budu u pravom društvu drže i noktima i guzovima. Ne bilo dobro ako smo dospeli da su takvi, pa bili sa šiškicama, ili šiškica bez, jedina alternativa. Jer, zajebata je ambrozija.

        

Direktan prenos

Opet smo imali Direktan prenos Vučićevog logoreisanja o Najvažnijim pitanjima. Ovaj put to beše na izgubljenom RTS-u, koji je, zajedno sa većinom televizija sa nacionalnom frekfencijom, postao ništa do njegov žurnal. Odmah da se kaže, sve što je Vučić gospodin istrtljao nema veze sa nadležnostima Predsednika Republike, ali zato ima sa Pinokio dijagnozom.

         Najvažnije pitanje, ka se pretpostavilo, bilo tzv Dijalog o Kosovu, i ulazak Srba u Haradinaj vladu. Svako razuman će se složiti da Srbija - u situaciji kad, kao i Albanci sa Kosova, ne odlučuje niočemu - i treba i mora da prihvati „normalizaciju“ sa Kosovom. Vučić gospodin je tu samo jedan od izvođača radova, i ima neke pravde što je ta uloga njemu dodeljena.

         Ali, šta taj čovek priča, to je žanr najprizemnijeg šibicarenja koji će se tek izučavati. Znalo se, ali potvrđeno, Vučić nikada nije ni video Haradinaja, sa odlukom Srpske liste da podrži „optuženog ratnog zločinca“  nema blage veze, baš te subote je imao važnija posla, ali podržava odluku Srpske liste. Da li je u pravu, eno najveći nacionalista Kurti kaže da Vučić formira vladu Kosova, u najtiražnijem kosovskom dnevniku ima karikatura gde Albanac ljubi ruku Srbinu...Takozvane patriote, iz kafića, koji ne brišu penu od piva i kapućina, ne uvažava, jer ti ionako misle da se Pećka patrijaršija tako zove jer monahinje lože peći.

         Nema dvojbe da sve tako, ponovio da se zakleo na Ustav, i da će Ustav poštovati. Rezultati sve govore, Srbija je najbolja u regionu, ekonomija cveta, sve pršti od suficita, nezaposlenost takoreći ne postoji... Zato će, od oktobra, biti intenziviran Dijalog, koji će biti ozbiljan i inkluzivan, svi će imati pravo da iznesu mišljenje, sve će bide žestoko, ali tolerantno, jer on je tolerantan čovek, da li je u poslednjih pet godina za nekoga rekao da je izdajnik, nije, sve se izmišljava...

         Tako se izmišljava da je Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja, pa i u tom regionu, u kome smo, po Vučiću, najbolji. A tek se izmišljava da je u Srbiji, sem za Vučićeve Srbe i ostale njegove građane, gore od najgoreg. Ali, bez brigu, Predsednik se drži Ustava, i brine o građanima Srbije, ali i o Srbima u okruženju. Naročito o Srbima na Kosovu.

         Na Kosovo se i ulaže, eto i npr. Kancelarija za Kosovo, po zakonu, za usluge „Strategije komunikacije na društvenim mrežama“, što znači otvaranje FB profila za direktora Marka i Kancelariju, plaća, sa PDV, molim lepo, samo 948 000 dinara. Bulumenta ne pita šta košta, oli je Kosovo ili drugi Dijalog, kad su sopstveni džepovi u pitanju.

         Zbog zato, i zbog sve, pozor na reči, figurativne braćo i gospođe, Sergeja Trifunovića, koji veli da „neke treba hospitalizovati, neke staviti u zatvor, neke posuti katranom i perjem i nagnati kroz Beograd“! I da se to stavi u neki Ustav, figurativno bolan, umjetnički, da lustracija postane ustavna kategorija. I da se metne obavezan Direktan prenos. Valjda se onda svaka budala neće budaliti na račun naroda i države