Ako ste zaludni, i katkad
uzmete predah od uživanja života, ima vidite da ova ambrozija, koja je sinonim
za pošast što napala Srbiju, samo napreduje i napada oaze koje nisu zakorovile.
Tako i na polju medija, nema odmora dok sve ne postane ambrozija.
Sve je za peticu braćo i gospođe, ambrozija se tako
razmnožava, da nijedno čupanje ne pomaže. Eto i npr, da se ne citira Ambrozije
Prvi - koji po slobodnom „Pinku“, i drugim
vašim pravima da ne znate ništa, 25 sati dnevno direktno blableiše da
smo najbolji u svemu, pa i u medijskoj demokratiji – evo po Njemu
najpristojnijeg, takoreći etalona novinarske časti i poštenja, što će reći
„Informer“ gospodina. „Informer“ gospodin, na okolnost (ne)poznatih okolnosti,
veli: O kakvom pritisku na medije govorimo? Mediji su slobodniji nego ikad, da
to prelazi u anarhiju, i ja se brinem za budućnost medija!
Da se citira još nekoliko primeraka visoke ambrozije,
Brnabić gospođica tvrde vere da su „važni mediji koji poštuju postulate profesije“,
Stefanović doktor gospodin, koji poznat po visoke škole i mnogo čitanja, jasan:
Napad na novinarke je čist fašizam, primer fašizma kako je opisan u knjigama.
Da se doda da ambrozija na čelu prosvete veli da i on ima ćerku novinarku, koja
nije tako nevaspitana, i da kompletna SNS ambrozija „najoštrije osuđuje napade
na „Pink“, koji traju danima, a kojima se na najbrutalniji način vrši do sada
neviđen pritisak na slobodu medija u Srbiji“...
Znači, i dakle, sve to je slobodno, i sve to poštuje
postulate profesije. Da sve na visoki nivoi ovaj novinar, uposlen u nedeljniku
„Vreme“, se preko nekoliko puta uverio na sesijama Vučić ambrozije na terenu.
Bilo koje lice mesta, kad je reč o slobodi medija i postulatima profesije,
isto. Pre Vučić ambrozije na lice mesta stižu autobusi slobodnih SNS aktivista i autobus
slobodnih novinara. Kad dođe trenutak, koji obavezan, da se Vučić ambrozija
obrati slobodnim novinarima, onda šefica protokola rekne: Ajde, Maro! Slobodna
Mara, koja poštuje postulate profesije, bez da se presliša, napamet postavi teško
pitanje, Vučić ambrozija ponovi pitanje, i da najbolji odgovor. I tako se
istakne nekoliko Mara, a Vučić se, da oprostite, istakne svaki put.
Iako znao, video, tu slobodu medija, nedavno, na jednoj od
vežbi iz ambrozija demokratije, novinar „Vremena“ uspe da postavi prosto
pitanje Vučić gospodinu. Odgovor bio složen, pitanje je tendeciozno, to nije
pitanje, to je direktno rušenje Njega, koji ima najbolje rezultate u istoriji.
Iako je pitanje nikakvo i tendeciozno, ono samo doprinosi da ga ljudi više
vole. Epizoda sa postavljenim pitanjem, koje nije došlo iz medijskog Vučić
autobusa, tek razrađena na „Pink“ bastionu slobode. Bio je to, u tim Nacionalnim
dnevnicima, kako rekla jedna od Ajde Maro novinara, primer tendecioznog novinarstva, koje dolazi
iz poznatih kuhinja, koje za cilj imaju destabilizaciju Vučić i SNS ambrozije.
Ova parabola je u funkciji podrške inicijativi, apelu Za slobodu medija -
iniciranom posle štrajka glađu časnog kolege Vukašina Obradovića iz „Vranjskih“, koji
je samo hteo reći da ovde (još ne) sve propalo – i ovo malo života koga nije zahvatila
Vučić i SNS ambrozija, jer stanje u medijima jeste Neizdrživo.
Na kraju apendiks, koji se tiče „sustava“ Inicijative za
odbranu slobode medija. Naime, mediji, pa i oni koji su, formalno i suštinski,
sa druge strane Ajde Maro novinara, su ušli u matricu ovakve "slobode", koja je
sinonim za navalentnost, osrednjost, osionost, prostotu i glupost. Nije mali broj
talentovano netalentovanih, pravo reći suterena, kojima je najveći kvalitet što
su na Drugoj strani, i oni se za tu priliku da budu u pravom društvu drže i noktima i guzovima. Ne bilo dobro ako smo dospeli da su takvi, pa bili sa šiškicama, ili šiškica bez, jedina alternativa. Jer, zajebata je ambrozija.
